Profesor Vukoratović rođen je 26. decembra 1931. godine, u selu Botoš kod Zrenjanina. Još kao dečak, bio je zagledan u nebo. Maštao je i sanjao o letenju. Diplomirao je 1957. godine na vazduhoplovnom smeru Mašinskog fakulteta u Beogradu i krenuo na svoj naučni put.
Jedna od njegovih najranijih avantura bila je razvoj metode za proračun kritične brzine flatera (aeroresonanse) aviona. Ovo otkriće je značilo mnogo za tadašnju jugoslovensku avio-industriju. Profesor Vukoratović je nastavio da radi na razvoju aviona i druge vazduhoplovne tehnike.
To je bio tek početak njegove priče.
Prešao je u Institut “Mihajlo Pupin” i posvetio se istraživanjima u oblasti automatske kontrole i robotike. Njegov rad na kontroli kretanja i stabilnosti dvonožnih humanoidnih robota postao je čuven širom sveta.
Njegova najveća inovacija bila je razvoj metode zvane “tačka nula momenta” (Zero-Moment Point; ZMP), koja je omogućila humanoidnim robotima da hodaju stabilno i sigurno. Ovo otkriće je promenilo igru u svetu robotike i inspirisalo mnoge istraživače širom sveta.
Ali profesor Vukoratović nije radio samo u laboratoriji. Bio je deo tima koji je razvio prvi aktivni egzoskelet za paraplegičare, omogućavajući im da ponovo hodaju. Njegova inovacija je donela nadu i slobodu mnogima.
Strast profesora Vukobratovića prema nauci i njegovi mnogobrojni doprinosi nisu prošli neprimećeno. Postao je član mnogih naučnih akademija širom sveta i predsednik Inženjerske akademije Jugoslavije.
Profesor Miomir Vukoratović je čovek koji je svojom posvećenošću i neumornim radom pomerio granice nauke. Njegova priča nas podseća da nema granica za ono što možemo postići kad sledimo svoje strasti i verujemo u svoje snove.
Neka vam njegova priča bude inspiracija da sanjate velike snove, istražujete svet oko sebe i nikada ne prestanete da verujete u sebe. Profesor Vukoratović je dokaz da jedan čovek može promeniti svet.
